Džon Lenon je pokušao i lepim i "ružnim"

Džon Lenon je pokušao i lepim i "ružnim". Otpevao je i Imagine i Working Class Hero.

Nije vredelo.

Imagine je proglašena za pesmu 20. veka. Zašto? Znači li to da je većina ljudi za brisanje granica i iskorenjivanje religije?

Ne, nego je mnogo lako, udobno i prijatno biti salonski revolucionar, onaj koji se prene iz fotelje jer mu srce malko brže zakuca dok sanjari o svojoj veličini u i ulozi u toj revoluciji, isti onaj koji se pominje u WCH ("think you're so clever, classless and free... but you're still fucking peasants as far as I can see").

To je shvatio i Lenon, a WCH se može shvatiti i kao poziv na delanje u pravcu ostvarenja ideala opisanih u Imagine, ali i kao rezignirani odgovor na prihvatanje tih ideala kao utopijskih.

WCH nosi oštru, beskompromisnu kritiku onoga što sebi dozvoljavamo. Jeste, kaže Džon, život je težak i svašta se mora progutati i još više pregrmeti; shvatljivo je da čovek, kada konačno reši egzistencijalne probleme u kolikoj-tolikoj meri, želi i da se opusti, da uživa bar malo u plodovima svog znoja. Možda je shvatljivo, ali nije prihvatljivo.

Zato, "If you want to be a hero, then just follow me" daje kao jedini mogući izbor za one koji poseduju želju za stvarnim oslobođenjem, koji maštaju. Činjenica da je nakon svega onako otišao ne znači da će oni koji ga prate obavezno završiti na isti način. ali sigurno će otići na isto mesto.

Što je sasvim u redu. Vatra koju je Džon preuzeo i nesebično širio, nastavlja da greje i pokazuje put u tamnom vilajetu.